Torakalna spinalna fuzija

Šta je to?

Torakalna spinalna fuzija je hirurška procedura za trajnu stabilizaciju torakalne kičme. Obično je indikovana za stanja kao što su teški deformiteti kičme (kao što su skolioza ili kifoza), nestabilnost kičme zbog traume ili tumora, degenerativna bolest diska koja dovodi do bolnih pokreta i poneki slučajevi kičmenih infekcija ili fraktura. Primarni cilj je obezbediti stabilnost, ispraviti deformitet i ublažiti bol.

Torakalna kičma, sa svojim pripojima za rebra i blizinom vitalnih organa, predstavlja veliki izazov za hirurgiju. Jedno od ključnih pitanja je očuvanje pokretljivosti grudnog koša i funkcije pluća, posebno kod fuzije na više nivoa.

Postoperativna nega uključuje terapiju bola, fizikalnu terapiju i praćenje ranih i kasnih komplikacija. U slučajevima korekcije deformiteta, postoperativni imidžing je ključan za procenu uspešnosti korekcije i praćenje stanja.

Procedura

Za fuziju torakalne kičme može se koristiti nekoliko pristupa, svaki sa specifičnim indikacijama i tehničkim nijansama:

 

  • Posteriorni pristup: Najčešći pristup za torakalnu fuziju, posebno za korekciju deformiteta. Uključuje postavljanje šrafova i šipki za stabilizaciju kičme. Ovaj pristup omogućava opsežnu fiksaciju na više nivoa i pogoduje raznim manevrima za korekciju deformiteta.

 

  • Prednji pristup: Koristi se za direktan pristup telima torakalnih pršljenova, često za resekciju tumora, debridman infekcije ili rekonstrukciju prednjeg stuba. 

 

  • Lateralni ili torakoskopski pristupi: Ovi minimalno invazivni pristupi se koriste za specifične indikacije, kao što su lateralne stabilizacija kičmenog stuba, uz postizanje smanjenja postoperativnog bola i morbiditeta.

 

Proces fuzije uključuje korišćenje koštanih transplantata, koji mogu biti autotransplantati (tkivo pacijenta), alotransplantati (tuđe tkivo) ili sintetičke zamene, za promovisanje rasta kostiju preko spojenih segmenata. Složenost torakalne kičmene fuzije zahteva precizno hirurško planiranje i izvođenje. Intraoperativno snimanje i neuromonitoring obezbeđuju tačno postavljanje instrumenata i štite nervne strukture.