Torakalna discektomija
Šta je to?
Torakalna diskektomija je hirurška procedura za uklanjanje herniranih ili degenerisanih diskova iz torakalne kičme. Iako su manje uobičajene od diskus hernija cervikalnog ili lumbalnog regiona, patologije torakalnog diska mogu izazvati značajan bol, mijelopatiju ili radikulopatiju. Indikacije za torakalnu discektomiju obično uključuju simptomatske hernije diska koje su otporne na konzervativni tretman, posebno one koje izazivaju neuralnu kompresiju. Primarni cilj torakalne discektomije je ublažavanje bolova i neuroloških simptoma.
Jedinstvena anatomija torakalne kičme predstavlja različite izazove za procedure discektomije. Prisustvo rebara koji zajednički formiraju “kavez”, relativna nepristupačnost torakalnih diskova i blizina kičmene moždine i torakalnih organa čine hirurški pristup složenijim nego u cervikalnom ili lumbalnom regionu. Pored toga, suženost kičmenog kanala u torakalnom regionu povećava rizik od povrede kičmene moždine tokom operacije.
Procedura
Nekoliko hirurških pristupa može se koristiti za torakalnu discektomiju, svaki sa svojim prednostima i ograničenjima:
- Posteriorni ili posterolateralni pristupi: Oni se obično koriste za bočno locirane ili foraminalne hernije. Tehnike mogu uključiti laminektomiju ili kostotransverzektomiju (hirurško uklanjanje dela rebra) za pristup disku. Ovi pristupi, međutim, možda neće pružiti adekvatni za centralno locirane diskus hernije.
- Prednji pristupi: Transtorakalni ili retroperitonealni pristup omogućava direktan pristup torakalnim diskovima, posebno za centralno locirane hernije. Ovaj pristup, međutim, uključuje opsežniju disekciju.
- Torakoskopski pristupi: Minimalno invazivne torakoskopske tehnike nude prednost smanjenja postoperativnog bola i bržeg oporavka. Ovo je posebno korisno za manje, centralno locirane hernije.
S obzirom na blizinu kičmene moždine, pedantna hirurška tehnika je ključna. Intraoperativni neuromonitoring se često koristi za praćenje funkcije kičmene moždine tokom cele procedure.