Spina bifida

Šta je to?

Značenje izraza “Spina bifida” je “otvorena kičma”. Normalno, kičma štiti kičmenu moždinu, koja je snop nerava koji se proteže po sredini leđa. Spina bifida je stanje kada se kičmena moždina ili kosti u kičmi ne formiraju pravilno, ostavljajući prazninu ili otvor. Spina bifida se može javiti bilo gde duž kičme. To je najčešća vrsta defekta neuralne cevi i može uticati na razvoj bebinog mozga, kičme, kičmene moždine i moždanih ovojnica. Četiri tipa spina bifida su:

  • Okultna spina bifida (takođe se naziva i skrivena spina bifida). Ovo je najblaži i najčešći oblik, gde kičmena moždina i nervi ostaju na mestu i najčešće nisu oštećeni.
  • Zatvoreni defekt neuralne cevi. Kod pacijenata koji imaju ovo stanje, masno tkivo, kost ili moždane ovojnice oko kičmene moždine se ne formiraju pravilno. Ovo može da ošteti nerve u kičmenoj moždini.
  • Meningokela. Ovo je najređi oblik spina bifide. U ovom stanju, moždane ovojnice se izbacuju kroz otvor u kičmi, stvarajući vreću ispunjenu tečnošću koja se zove meningokela.
  • Mijelomeningokela, koja se naziva i otvorena spina bifida, je najteži oblik spina bifide. U ovom stanju, deo kičmene moždine se izbacuje sa moždanim opnama kroz otvor na kičmi da bi se formirala vreća na bebinim leđima. Kičmena moždina i obližnji nervi su gotovo uvek jako oštećeni.

Simptomi

Spina bifida može izazvati nekoliko zdravstvenih problema, uključujući:

  • Problemi sa crevima.
  • Chiari II malformacija. Ovo stanje se dešava kada se donji deo mozga nalazi u gornjem delu vrata. Bebe koje imaju ovo stanje obično imaju mijelomeningocelu. Neke bebe takođe imaju hidrocefalus (nakupljanje tečnosti u mozgu), slabost ili ukočenost u rukama i šakama, probleme sa hranjenjem, disanjem ili gutanjem
  • Hidrocefalus. Dodatna tečnost u glavi može izazvati njeno oticanje i pritisak na mozak.
  • Intelektualne i razvojne smetnje.
  • Meningitis. Ovo je infekcija koja uzrokuje oticanje mozga i kičmene moždine.
  • Slabost mišića i bol u zglobovima.
  • Paraliza. Ljudi koji imaju spina bifidu na gornjem delu kičme mogu imati paralizovane noge ili stopala.
  • Problemi sa kožom. Ljudi koji imaju spina bifidu mogu razviti rane, žuljeve, plikove i opekotine na stopalima, gležnjevima i kukovima.
  • Vezana kičmena moždina. Normalno, dno kičmene moždine slobodno pluta u kičmenom kanalu (šuplji prostor oko kičmene moždine). Ako se pupčana vrpca zakači (vezana) za kičmeni kanal, vrpca se rasteže kako beba raste. Istezanje može izazvati oštećenje nerva u kičmi.
  • Infekcije mokraćnih puteva.

Dijagnoza

Lekari mogu da dijagnostikuju većinu vrsta spine bifide tokom trudnoće ili nakon rođenja bebe. Dijagnostikovanje spine bifide tokom trudnoće uključuje:

  • skrining test krvi majke
  • amniocenteza, test za proveru amnionske tečnosti uzete iz okoline bebe na urođene defekte kao što su defekti neuralne cevi.
  • Ultrazvuk. Ovaj test koristi zvučne talase i ekran kompjutera da prikaže sliku bebe. Doktor može videti spinu bifidu ovim testom.

Dijagnoza spina bifide nakon rođenja bebe:

  • U većini slučajeva pojava spina bifide je vidljiva odmah po rođenju deteta. Lekari mogu koristiti jedan od sledećih testova da bi dobili jasniji pogled na kičmu bebe: kompjuterizovanu tomografiju (CT), magnetnu rezonancu (koja se naziva i MRI) i rendgenski snimanje.

Lečenje

Kod beba sa spina bifidom, nervi i membrane mogu da se “provuku” kroz otvora na kičmi i formiraju vreću, što oštećuje nerve i može dovesti do ozbiljnih infekcija, tako da će beba obično imati operaciju u roku od 48 sati od rođenja. Tokom operacije, hirurg će vratiti kičmenu moždinu i sva tkiva ili nerve na ispravno mesto. Potom se praznina u kičmi zatvara mišićima i kožom. Iako će ovo popraviti defekt, ne može preokrenuti bilo kakvo oštećenje nerva.