Pristup resekciji tumora u vratnoj kičmi zavisi od lokacije tumora, veličine i odnosa sa kritičnim strukturama. Mogu se koristiti prednji, zadnji ili kombinovani pristupi. Prednji pristupi su često poželjniji za ventralno (prema napred) locirane tumore, omogućavajući direktnu dekompresiju kičmene moždine i stabilizaciju putem korpektomije i fuzije. Posteriorni pristupi ili kombinovani anteroposteriorni pristupi mogu biti neophodni za veće, opsežnije tumore ili kada je potrebna cirkumferencijalna dekompresija.

Strategije resekcije variraju od intralezionarne (unutar granice tumora) do “en blok” resekcije (uklanjanje tumora u jednom komadu), u zavisnosti od tipa tumora, obima i ciljeva operacije. “En blok” resekcija je poželjna za primarne tumore kostiju da bi se tumor u celosti izvadio, ali je izazovnija i nije uvek izvodljiva, posebno za metastatske lezije.

Ove operacije su tehnički zahtevne i uključuju pažljivo planiranje. Intraoperativna navigacija i snimanje mogu biti od ključnog značaja u postizanju precizne resekcije tumora uz minimiziranje oštećenja susednih struktura. Očuvanje integriteta kičmene moždine i nervnog korena je kritična briga, što često zahteva napredne tehnike neuromonitoringa.

Postresekciona rekonstrukcija kičme i stabilizacija su od ključne važnosti, posebno ako su značajne koštane strukture uklonjene ili oslabljene. Ovo može uključivati upotrebu koštanih transplantata, kaveza i instrumenata kako bi se osigurao strukturni integritet i promovisala fuzija.

Postoperativni tretman uključuje kontrolu bola, rehabilitaciju, a u slučajevima maligniteta, koordinaciju sa onkologijom za ostale terapije kao što su zračenje ili hemoterapija.