Resekcija torakalnih tumora i metastaza
Šta je to?
Resekcija tumora torakalne kičme, primarnih i metastatskih, predstavlja vrhunac složenosti u onkologiji kičme. Torakalna kičma predstavlja jedinstven anatomski i hirurški izazov. Tumori u ovom regionu, bilo da potiču iz kičmenog tkiva ili metastaziraju iz drugih delova tela mogu izazvati značajan bol, neurološki deficit i nestabilnost kičme.
Lečenje tumora torakalne kičme često uključuje multidisciplinarni onkološki pristup. To podrazumeva preoperativnu embolizaciju za jako vaskularizovane tumore, postoperativnu radioterapiju za rezidualne bolesti ili tumore osetljive na zračenje, i sistemske terapije za metastatske bolesti.
Postoperativni tretman u resekciji tumora torakalne kičme je ključan kao i sama operacija. To uključuje praćenje neuroloških funkcija, upravljanje bolom, sprečavanje komplikacija i početak rane rehabilitacije kako bi se ubrzao oporavak.
Procedura
Resekcija tumora torakalne kičme zahteva visok stepen hirurške preciznosti, a pristup tumoru diktira njegova anatomska lokacija i veličina. Spinalni hirurg se može odlučiti za prednji, zadnji ili bočni pristup, svaki sa specifičnim indikacijama i specifičnostima.
- Prednji pristupi, kao što su torakotomija ili torakoskopija, čest su izbor za ventralne (s prednje starne kičme) tumore, omogućavajući direktan pristup za resekciju i rekonstrukciju kičme.
- Zadnji (posteriorni) pristupi se koriste za dorzalne (s zadnje strane kičme) ili bočne tumore. Ovo obično podrazumeva složene osteotomije i disekcije oko kičmene moždine.
- Bočni pristupi, kao što je kostotransverzektomija (uklanjanje dela rebra), nude ravnotežu između prednjeg i zadnjeg puta, obezbeđujući pristup bočnim delovima tela pršljenova i kičmenog kanala.
Složene fuzijske procedure i tehnike rekonstrukcije se često koriste nakon resekcije da bi se povratila stabilnost i poravnanje kičme, posebno u slučajevima kada je tumor ugrozio strukturni integritet pršljenova.
Nedavni napredak u hirurgiji tumora kičme uveo je u upotrebu minimalno invazivne tehnike, i intraoperativnu navigaciju. Ovaj tehnološki napredak značajno je poboljšao preciznost resekcije tumora, smanjio operativne rizike i poboljšao ishode operacija.