Deformiteti kičme kod odraslih

Šta je to?

Deformitet kičme je svaka abnormalna krivina u kičmi, kao što je skolioza ili kifoza. Takva stanja mogu uticati na sposobnost kičme da radi svoj posao, što pacijenta dovodi do bolova, neuroloških poremećaja i problema sa kretanjem. Deformiteti kičme mogu nastati iz širokog spektra razloga, uključujući urođene mane, starenje i degeneraciju, sve do traume.

Kada kičma postane slaba ili deformisana, ostatak tela reaguje; mišići se naprežu, pluća se trude intenzivnije pumpati vazduh, a čak i jednostavne funkcije poput hodanja postaju teške.

Uobičajeni deformiteti kičme kod odraslih su skolioza, kifoza i lordoza. Kifoza podrazumeva savijanje gornjeg dela leđa napred. Kod pacijenta takvo stanje može dovesti do grbavosti. Lordoza je deformitet donjeg dela leđa u kome se ona savijaju prema napred umesto prema nazad. Skolioza je frontalni deformitet u kome se kičma, kada se gleda pravo odnapred ili odnazad, savija ulevo ili udesno. Ovo zakrivljenje se obično završava u isto vreme kada skelet prestane da raste, ali u odraslom dobu, kriva još uvek može blago napredovati, često kao rezultat degeneracije diska.

Simptomi

Simptomi se razlikuju, u zavisnosti od vrste deformiteta. Najčešće su to:

  • Bol u gornjem delu kičme i rebrima.
  • Poteškoće pri hodanju ili stajanju.
  • Osećaj pacijenta da je van balansa.
  • Vidljiva kriva na leđima (grba).

Kod nekih pacijenata sa blagim deformitetima, ove krivine možda neće izazvati nikakve simptome.

Kada pak ovi deformiteti kičmenog stuba utiču na sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti, ili ako uzrokuju disfunkciju kičmene moždine i nervnih korena, može biti potrebno lečenje, bilo hirurško ili nehirurško.

Dijagnostika

Da bismo videli da li postoji osnovni uzrok zakrivljenosti, možemo preporučiti snimanje, kao što su rendgenski snimci, magnetna rezonanca (MRI) ili kompjuterizovana tomografija (CT), radi analize unutrašnje strukture kičme i okolnog područja.

Lečenje

Terapijski ciljevi kod lečenje deformiteta kičme su:

  • sprečiti propadanje kičmenih struktura
  • ublažiti bolove,
  • olakšati disanje
  • smanjiti naprezanje kičme,
  • smanjiti deformisani izgled.

Intervencija možda neće biti potrebna ako deformitet ne napreduje, a simptomi nisu problematični za pacijenta. Takođe, postoji nekoliko metoda fizikalne terapije za lečenje deformiteta kičme koji kod blažih slučajeva daju dobre rezultate.

Hirurška intervencija se izvodi kada krivina simptomatski pritišće organe, zatim ako krivina nastavlja da napreduje, ili ako bol postane jak i ne reaguje na fizikalnu i konzervativnu terapiju. Hirurgija kičme podrazumeva mobilizaciju i ispravljanje kičme, a zatim postavljanje instrumenata sa spinalnom fuzijom kako bi se kičma držala u novostečenom položaju i sprečilo dalje napredovanje krivine.

Deformiteti kičme kod odraslih tretiraju se drugačije nego kod dece. Za decu se često biraju nehirurški tretmani jer se dečje kosti još uvek razvijaju.

Kod starijih osoba, ako je osteoporoza osnovni uzrok deformiteta, možemo je lečiti kalcijumom, terapijom hormonima ili vežbama. Proteza za kičmu je još jedna nehirurška opcija za odrasle koja neće promeniti položaj kičme, ali može ublažiti pritisak i bol. Anatomski umetci za cipele takođe mogu pomoći u smanjenju bolova u leđima ako su noge pogođene izmenjenim oblikom kičme.