Hirurško lečenje kičme
Hirurgija vertebralnih kompresionih fraktura
Vertebralne kompresione frakture leče se hirurški u slučajevima kada konzervativni tretmani kao što su mirovanje, lekovi protiv bolova, nošenje proteza i fizikalna terapija ne donose adekvatno olakšanje tegoba, ili kada postoji značajna nestabilnost kičme. Hirurgija vertebralnih kompresionih fraktura ima za cilj stabilizaciju slomljenih pršljenova, ublažavanje bolova, vraćanje visine pršljenova i njihovo poravnavanje. Ovo su standardne hirurške procedure za kompresione frakture pršljenova:
Kifoplastika je minimalno invazivna hirurška procedura koja se koristi za lečenje kompresionih fraktura, preloma koji su obično uzrokovani osteoporozom, traumom ili nekim drugim medicinskim stanjima. Ove frakture mogu izazvati jak bol, ograničenu pokretljivost i smanjen kvalitet života. Kifoplastika je efikasno rešenje za ublažavanje bolova, vraćanje visine pršljenova i poboljšanje opšteg stanja pacijenata.
Vertebroplastika je medicinska procedura kojom se leče kompresioni prelomi pršljenova, uobičajeno stanje uzrokovano osteoporozom, traumom ili malignitetima. Ovi prelomi mogu izazvati jak bol, deformitete kičme i smanjiti kvalitet života. Vertebroplastika je efikasan tretman koji može ublažiti bol, stabilizovati slomljene pršljenove i poboljšati opšte stanje pacijenata.
Minimalno invazivna perkutana stabilizacija (MIPS) je savremena hirurška tehnika koja se koristi za lečenje niza stanja kičme, uključujući degenerativnu bolest diska, nestabilnost kičme i prelome. Za razliku od tradicionalnih otvorenih operacija, MIPS uključuje manje rezove, smanjeno oštećenje tkiva i kraće vreme oporavka, dok istovremeno obezbeđuje efikasnu stabilizaciju i ublažavanje bola.
Prelomi C1 (atlas) i C2 (aksis) pršljenova u vratnoj kičmi mogu biti posledica različitih uzroka, uključujući traume izazvane u saobraćajnim udesima ili prilikom padova. Oni mogu dovesti do teške nestabilnosti i neuroloških deficita. Hirurške procedure osteosinteze za prelome C1-C2 imaju za cilj da povrate stabilnost, spreče povredu kičmene moždine i omoguće funkcionalni oporavak.
Stabilizacija preloma vratnih i torakalnih pršljenova je neophodna da bi se sprečili neurološki deficiti, deformiteti kičme i bol. U zavisnosti od lokacije i težine preloma, kao i od ukupnog zdravlja pacijenta, hirurzi se mogu odlučiti za zadnji (posteriorni) ili ventralni (prednji) pristup kako bi postigli stabilnost kičme.