Hirurgija spinalnih infekcija
Šta je to?
Infekcije kičme, iako ređe od drugih poremećaja kičme, mogu biti teške i mogu zahtevati hiruršku intervenciju. Ove infekcije mogu zahvatiti različite delove kičme: pršljenove (osteomijelitis), intervertebralne diskove (discitis) ili prostor oko kičmene moždine (epiduralni apsces). Najčešći uzročnici su bakterije, najčešće Staphilococcus aureus. Gljivične ili tuberkularne infekcije, iako ređe, takođe mogu uticati na kičmu.
Izazovi u hirurgiji spinalnih infekcija
- Identifikacija patogena: Uzimanje uzorka za kulturu radi identifikacije specifičnog uzročnika je ključno za ciljanu antibiotsku terapiju.
- Očuvanje integriteta kičme: Balansiranje uklanjanja inficiranog tkiva sa očuvanjem stabilnosti kičme je ključni izazov.
- Rizik od recidiva: Postoji mogućnost da se infekcija ponovi, što zahteva pažljivo postoperativno praćenje.
Postoperativna nega i oporavak
- Dugotrajna antibiotska terapija: Pacijentima nakon operacije je obično potrebno produženi davanje antibiotika ili antimikotika, prilagođenih specifičnom identifikovanom organizmu.
- Fizička rehabilitacija: Rehabilitacija je ključna za vraćanje snage i pokretljivosti, posebno ako je došlo do značajnog zahvatanja kičme ili velikih neuroloških oštećenja.
- Redovno praćenje: Kontrolni pregledi su od suštinskog značaja za praćenje znakova recidiva, i za procenu zarastanja i stabilnosti kičme.
Procedura
Hirurgija spinalnih infekcija se razmatra u sledećim situacijama:
- Neuspeh nehirurškog lečenja: Perzistentna ili pogoršana infekcija uprkos odgovarajućoj antibiotskoj ili antifungalnoj terapiji.
- Nestabilnost kičme: Infekcije koje izazivaju značajno uništenje tela pršljena ili diska, što dovodi do nestabilnosti.
- Neurološko oštećenje: Kompresija kičmene moždine ili nervnih korena, što rezultira neurološkim deficitom.
- Drenaža apscesa: Nakupljanje gnoja u kičmenom kanalu ili oko kičme koji treba da se drenira.
Hirurški pristupi i tehnike
- Drenaža apscesa: U slučajevima epiduralnog apscesa, primarni cilj je dekompresija kičmenog kanala dreniranjem gnoja. Ovo se obično radi laminektomijom, gde se deo pršljena uklanja da bi se pristupilo apscesu.
- Debridman inficiranog tkiva: Hirurško uklanjanje inficiranog i nekrotičnog tkiva je ključno za saniranje infekcije i sprečavanje njenog širenja. Ovo može uključivati resekciju dela pršljena ili diska.
- Rekonstrukcija i stabilizacija kičme: U slučajevima kada je infekcija dovela do značajnog gubitka kostiju, uzrokujući nestabilnost, rekonstrukcija kičme može biti neophodna. Ovo uključuje korišćenje koštanih transplantata i kičmenih instrumenata (šipki i šrafova) za stabilizaciju kičme.
- Prednji i zadnji pristup: Hirurški pristup zavisi od lokacije infekcije. Prednji pristupi se često koriste za infekcije tela pršljenova, dok su zadnji pristupi uobičajeni za epiduralne apscese.